Marko Jović



Sa putovanja ... > Putopisi 2009 > Marko Jović >

U životu postoje stvari koje nikada nećemo zaboraviti. Putovanje Evropom u organizaciji „Evropskog pokreta u Srbiji“ je jedna od njih koja na jedinstven i upečatljiv način ostavlja trag u našim životima koji će nas, kako godine budu prolazile, sve jače i jače podsećati na divno provedene trenutke, druženje kako sa našim ljudim tako i sa ostalim multinacionalnim stanovništvom Evrope.

Naša prva destinacija bio je Beč gde smo se nakon smeštanja u hotelu uputili na prijem kod ljubaznih domaćina - ljudi, zahvaljujući kojima smo dobili vize, a samim tim i šansu da proputujemo Evropom bez ikakvih problema. To nije bio regularan prijem gde sve mora da se odigra po unapred utvrdjenom redosledu, više je ličilo na ćaskanje prijatelja, na jednoj strani to su bili predstavnici našeg pokreta koji su tokom jednog dela putovanja delili naše proživljene trenutke, i na drugoj strani ljudi iz Austrije koji su ili saradjivali ili i dalje saradjuju sa našim pokretom: medju kojima bih istakao jednog vrlo pozitivnog čoveka, Michael Spindelegger, ministra spoljnih poslova Austrije, koji je nakon svog izlaganja i obraćanja, prišao i upoznao se sa nama. Tom prilikom razmenili smo sa njim naše prve utiske o Beču, naša očekivanja i želje od ovog putovanja, kao i o tome kakvi su nam planovi u budućnosti. Rekao bih da je to bio jedan veliki gest i odličan način da nam poželi dobrodošlicu u Austriju. Hvala mu na tome.

Nakon završenog prijema krenuli smo u obilazak grada, spontano i bez žurbe uputili smo se u nepoznatom pravcu da iskusimo čari novog grada. U želji da iskoristimo priliku da ga upoznamo na najbolji način povremeno bi smo bacili pogled na mapu grada ali bez ikakvog štrecanja iako bi smo ponekad znali da skrenemo sa predvidjene rute. Ionako jedino bitno jeste bilo da je naše društvo na okupu, veselo i nasmejano. Ono što nam se u prvu ruku učinilo jeste da na ulicama i nema toliko ljudi; mislili smo ili da možda svi rade ili da je to jednostavno takav način života. Medjutim, kasnije se Beč ispostavio kao jedno živahno i veselo mesto za život; Karntnerova ulica predstavljala je istovetnu Knez Mihailovu ulicu u Beogradu. Na svakom koraku, uglu, mogao se videti po neki talentovani slikar koji je za nešto malo para bio voljan da naslika karikaturu vašeg lica, mogli su se videti i razni muzičari, izvodjali kojekakvih ludosti i slično. Mada u jednom trenutku svi smo bili oduševljeni lepotom, visinom i gracioznošću katedrale koja je stajala nad nama. Bila je to katedrala Sv.Stefana - gradjevina jako neobičnog izgleda mamila nas je da zavirimo u unutrašnjost njenog zdanja. Moglo bi se reći da liči kao i na bilo koju drugu crkvu/katedralu, ali izdvajale su je brojne scene iz Biblije izvajane u skulpture. Naravno, tada je to bilo iznenadjenje, ali kasnije smo videli da svaka turistička atrakcija, pa makar to bila i katedrala, kao po nepisanom zakonu mora da poseduje audio uredjaje na kojima uz koji evro radoznali turisti mogu da čuju i saznaju mnogo više o toj prelepoj gradjevini.

Kako je vremena bilo jako malo za potpuni obilazak Beča jer narednog dana, u samo veče, imali smo zakazan polazak za Berlin, preostalo vreme smo iskoristili da obidjemo poznata turistička mesta kao što su: Belvedere, Šenbrun, Prater - zabavni park sa kojeg smo imali predivan pogled na ceo grad sa velikog točka. Od ostalih mesta videli smo jedan deo grada koji, čini mi se, da ga zovu „Dunav city“ jer se nalazi sa druge strane reke. Tu je potpuno drugačija slika, mogli smo da vidimo male kućice kao iz snova, gde se pokraj svake nalazio veliki bazen i fino uredjeno dvorište. Šetajući se tom stranom grada naišli smo na veliko zeleno prostranstvo gde su u toku bile utakmice po zelenoj travi.

Ne postoje reči koje bi mogle opisati kako smo u stvari doživeli ne samo Beč, već i ostale gradove, pa bih samo rekao da smo u svakom gradu naučili po nešto novo i samim tim vratili se bogatiji za jedno novo proživljeno iskustvo.

 |  Naslovna |  Konkurs |  Kontakt |  Mapa sajta |