Anita Stanojević



Sa putovanja ... > Putopisi 2009 > Anita Stanojević >

Ja lično, pošto sam već bila u Beču nisam puno očekivala, medjutim silno sam se prevarila. Beč je divan grad, pun gradjevina iz doba habzburga: dvoraca, letnjikovaca, katedrala, parkova.. i kao i prošli oduševljava kad ste u njemu. Sve je dobro organizovano, ljudi su smireniji, nema buke i veoma je čisto. Mislim da je Beč posebno primamljiv ljudima sa ovih prostora, s obzirom da u njemu i boravi veliki broj ljudi poreklom odavde, tako da vam strani jezik skoro i ne treba, dovoljno je da sačekate i oslušnete par minuta i naići će neko čiji ćete govor razumeti.

Kada posećujete stranu zemlju, trebalo bi da probate i nešto tipično iz njihove kuhinje, zato svim ljubiteljima slatkiša toplo preporučujem čuvenu Sacher tortu, koja je divna čak iako je kupljena u marketu. Ulični zabavljači su jedni od onih koji doprinose nekom posebnom kulturnom doživljaju, pogotovo oni koji su kostimirani kao Mocart, a ima ih puno i ukoliko se pošetate po nekoj od glavnih ulica sigurno ćete naići na jednog. Doživljaj glavnog grada upotpunjuju i ulični svirači, čak i poneki operski pevači. Ko god ode u Beč ne bi trebao da ne obide Šenbrun, Hofburg i Belvedere, koji su divni i oduzimaju dah čak i ako ih vidite samo spolja. Jedina zamerka koju imam je ta da se prodavnice zatvaraju u pola osam, pa smo nažalost jedno veče ostali gladni. Beč je jedini grad koji smo posetili, osim njega imali smo prilike da vidimo mali deo puta do Minhena i oduševio nas je pogled iz voza, posebno na Salzburg koji se izuzetno dobro video.

 |  Naslovna |  Konkurs |  Kontakt |  Mapa sajta |