Zoran Miladinov



Sa putovanja ... > Putopisi 2009 > Zoran Miladinov >

Nakon vremena provedenog u predivnom Beču, moje avanture se nastavljaju u Berlinu...

Prvo ću da počnem od Berlinske železnicke stanice “BERLIN HAUPTBAHNHOF” , koja je sama po sebi prilično neobična, jer podseća više na tržni centar, sva u staklu.U njoj ima dosta prodavnica, restorana (Mc Donalds, Burger King, Pizza Hut ali i mnogi drugi), kafića pa čak i knjižara i apoteka. Da ne spominjem da je ogromna i da je lako izgubiti se u njoj...

Prvog dana smo stigli da obiđemo jedino ostatke berlinskog zida, jer zbog traženja smeštaja (bezuspešnog) nismo uspeli da obiđemo sve kako smo hteli... Postoji zaista dosta ruševina zida na različitim delovima grada... Neke su iscrtane predivnim umetničkim grafitima, koje bi bilo šteta propustiti, dok su neki delovi skoro totalno razrušeni i izbušeni... Ipak, i nakon ovako kratkog vremena, Berlin nam odaje utisak čistog, kulturnog, pravog evropskog grada, prepunog raznih dešavanja i prilika. Ljudi možda deluju pomalo hladno u odnosu na ljude iz Beča, ali ipak potrebno je provesti mnogo vremena da bi se dao konačan utisak.

Pošto prvi dan nismo uspeli da nađemo smeštaj, rešili smo da se vratimo (a gde drugde) na Berlinsku stanicu “BERLIN HAUPTBAHNHOF ”... Nismo bili jedini koji su kampovali tamo, a osim toga bili smo sigurni jer je policija neprestano kružila stanicom. Jutro je na stanici bilo prilično hladno , ali osim toga ništa strašno se nije dogodilo...

Sutradan smo uspeli da obiđemo muzej “Checkpoint Charlie”, iz kojeg smo naučili dosta o Berlinu, Berlinskom zidu, i njegovoj vrlo zanimljivoj i jedinstvenoj istoriji. Osim ovog muzeja, obišli smo i muzej žrtava holokausta, koji je na svakoga ostavio snažan utisak. Unutrašnjost muzeja je mračna (kako bi simbolizovala ovaj mračni period istorije) i prepuna informacija o ljudima koji su stradali ... Nije sve generalizovano i predstavljeno u ciframa i statistici,već ima dosta priča o pojedincima, porodicama koje su nestale, i njihovim pogledima na ono što im se tada dešavalo...

 

Nakon toga, prošetali smo se do Brandenburške kapije, i uzivali u atmosferi šetajuci bulevarom Unter den Linden. Posle toga smo rešili da obiđemo čuveni Rajstag. Ispred ulaza u Rajstag nas je čekao ogroman red, ali to nije bilo samo zbog čuvenosti zdanja, već i zbog ogromne staklene kupole na njemu, iz koje se vidi skoro ceo grad. Popeli smo se i upoznavali Berlin kroz ogromnu staklenu kupolu Rajstaga u kojoj smo na korišćenje dobili audio vodić koji čak prati poziciju slušaoca, i na osnovu toga govori o onome što vidi kroz kupolu. Ovo je idealan način da se upozna Berlin, i da upoznate tačno ono što želite ( a što se vidi odatle), a ako hoćete i imate vremena i strpljenja, možete i sve.

Nakon toga, provozali smo se brodićem po reci Spre, i opušteno sedeći i uživajući, razgledali Berlin i njegove znamenitosti...

Od svih gradova, Berlin je na mene ostavio najlepši utisak. Možda nema tako atraktivne znamenitosti kao neki drugi gradovi, ali odaje utisak grada u kojem je vrlo zanimjivo, bezbedno i lepo živeti.

Nakon Berlina, odlučili smo da skoknemo do Pariza... Stanica u Parizu nije bila toliko ogromna, bogata i moderna kao u Berlinu, ali je na svoj način bila lepa, jer ima neki pariski „retro šmek“ u sebi.

Prvo što se primećuje na ulicama Pariza je velika raznolikost rasa i veroispovesti, i velika guzva.

Smestili smo se u hotelu Etap, koji je bio dosta povoljan i dobar. Nakon smeštanja rešili smo da obiđemo katedralu Notre Damme. Red ispred katedrale je bio ogoman, ali isplatilo se čekati. Katedrala je ogromna, prepuna predivnih vitraža i skulptura...

Nakon toga usledila je vožnja brodićem po Seni, i razgledanje unikatnih mostova Pariza. Ni jedan grad nema tako raskošne i interesantne mostove kao što ih ima Pariz.

U toku posete Parizu stigli smo da skoknemo i do Versaja i da obiđemo vrt po kojem se nekada šetao Luj XIV...

Takođe smo obišli i muzej Orsej, nekadašnju raskošnu železničku stanicu koja je adaptirana u muzej u kojem se nalaze mnoga značajna dela poznatijih umetnika, kao što su Van Gog, Mane,Mone, Munk, Klimt, Tuluz Lotrek... Pošto smo studenti, u ovom muzeju smo imali popust na ulaznicu.

Pariz je zaista lep, ali kada se šeta “običnim” ulicama, nema toliko lepu atmosferu kao što je ima Beč ili Berlin, već izgleda kao svaka druga metropola. Mada, to je verovatno moje subjektvino mišljenje.

Stigli smo naravno da obiđemo i Ajfelov toranj, ispred koga smo zaista dugo čekali, možda skoro sat vremena, i u kojem je bila velika gužva, ali ipak isplatilo se videti kako je tamo i kakav je pogled sa vrha tornja :-) ... Na vrhu tornja se nalazio stančić koji je Ajfel koristio za specijalne prilike i prijeme. U njemu se nalaze tri voštane figure: Ajfela, Tomasa Edisona i Ajfelove ćerke, kako razgovaraju dok pijuckaju čaj. Vrh tornja je ograđen žicom, tako da to pomalo remeti pogled, ali je ipak zbog velike gužve i ljudi kojima svašta može da padne na pamet, razumljivo...

Što se parižana tiče, sve ono što smo čuli o njima ispostavilo se kao tačno... Zaista ne žele da pričaju na engleskom, iako ga dobro razumeju. Na primer, kada smo koristili internet kafe, radnik nam je uporno odgovarao na francuskom, iako je svaku reč na engleskom razumeo.Tek kada je video da mu nema druge, morao je da popusti :-) ...

Najprijatniji su bili ljudi koji dolaze iz drugih zemalja, na primer, jedna studentkinja iz Libije sa kojom su pričali prijatelji iz moje grupe. Većina ljudi sa kojima smo pričali je čula za Srbiju, i uglavnom su reagovali pozitivno. Pariz mi je ostao u lepom sećanju, jedina neprijatnost je bila to što nismo mogli da provedemo noć na železničkoj stanici tamo, jer se tokom noći održava, pa smo morali celu noć da provedemo na ulici, ali preživesmo...

Sledeća stanica je bila Madrid. Što se vozova tiče, Španiju moram da pohvalim, jer su vozovi odlični! Kao prvo, brzina im dostiže i 300 km, puštaju filmove putnicima, i jos poklanjaju slušalice kako bi putnici mogli da prate film, ili čak da slušaju muziku sa više playlista. Osim toga, putnicima dele i bombone :-).

Čim smo stigli u Madrid, osetili smo veliku klimatsku promenu, bilo je vrlo toplo, ali ta toplota se ne može porediti sa sparnim neprijatnim osećajem, već više kao ona vrsta toplote koja se obično oseti kada smo ušuškani u ćebad. Imali smo stalno lepo vreme, odmah smo se lepo snašli, i uspeli smo da obiđemo dosta.

Centar Madrida pogotovo Plaza Mayor, okolne ulice (blizu centra) , su vrlo interesantne za videti, jer su uske, kockaste i prepune malih balkona.... Izgleda baš onako kako sam i zamišljao ... Osim što je grad veoma atraktivan za razgledanje i šetanje, po mišljenju ženskog dela grupe, zahvalan je i za šoping odeće :-D.

Iskoristili smo priliku i da obiđemo čuveni muzej Prado, u kojem je takođe bilo mnogo poznatih dela, kao što su slike Goje, Ticijana, Velaskeza, El Greka... I mnogih drugih... I ovde smo takođe imali studentski popust.

Ljudi iz Madrida su veoma veseli i neposredni. Stekao sam utisak da mlađa populacija nema poteškoća da sa nekim stupi u kontakt, pa ni sa nama.

Nakon što smo obišli Madrid, krenuli smo u Barselonu... Put je takođe prošao prijatno, izuzetim i brzim Renfe vozom. Barselona je grad koji zrači pozitivnom atmosferom, i to je grad u kojem je nemoguće biti neraspolozen :-). Smestili smo se, u doduše malo skupljem, ali prilično lepom hostelu sa terasom, besplatnim internetom, bibliotekom i dnevnim boravkom... Nakon smeštanja, najzad smo dočekali i da se okupamo u moru... Posle toliko vremena... Za mene je ovo bilo vrlo zanimljivo iskustvo, jer sam nakon mnogo godina, ponovo osetio kako je to boriti se sa talasima i slanom vodom :-). Osim kupanja, obišli smo skoro sve Gaudijeve zgrade, i naravno Sagrada Familia katedralu, koja će biti skroz gotova tek 2020 godine... Ali danas izgleda vrlo neobično i jedinstveno.

Na žalost, moje putovanje je moralo da se završi nešto ranije, s obzirom da mi je ponestalo finansijskih sredstva, ali generalno sam prezadovoljan, jer mi je ovo bila posebna prilika da putujem van granica zemlje. Osim toga, dobio sam veliku želju da ponovo putujem i u poznajem nove kulture.

Imao sam malu neprijatnost jedino kada sam se vraćao u Srbiju, sa kondukterom koji mi je naplatio kartu, čak i više nego što treba, i to u evrima... Znam da nisam trebao da mu dam novac, ali protekla dva dana sam neprekidno bio u putu, mrtav umoran, pošto sam pravo iz Barselone krenuo za Srbiju, i samo menjao vozove, i nije mi bilo do toga da još budem isteran iz voza... Zahvaljujući vašoj reakciji, uspeo sam da povratim deo novca, ali ipak želznica nije htela da vrati celokupan iznos, već samo cenu karte, što je sa jedne strane razumljivo kada nemam nikakve dokaze da se to dogodilo, ali ipak smatram da je to velika sramota za železnicu da im zaposleni budu ovakve neznalice i spletkaroši... Nigde u Evropi nisam imao problema sa železnicama, osim eto, kod nas. To verovtno govori nešto...

U svakom slučaju, srdačno se zahvaljujem Evropskom pokretu, jer da nije vas ko zna kada bih se usudio na ovakvo putovanje. Stekao sam veliko iskustvo, jer nikada do sada nisam mogao ni da pomislim kako to izgleda videti nešto potpuno novo. i to kroz jednu avanturu...

Nisam uvek imao krov nad glavom, nekoliko puta smo čekali napolju, ali to ne vidim kao nešto loše, nego kao jedno značajno iskustvo...

Sada znam kako je to putovati, i verujem da su mi se pogledi oko inostranstva značajno promenili :-)!

Puno vam hvala, i veliki pozdrav!

14. September 2009

 |  Naslovna |  Konkurs |  Kontakt |  Mapa sajta |