Milan Bjelić



Sa putovanja ... > Putopisi 2009 > Milan Bjelić >

Nakon dvadesetšestodnevnog putovanja po Evropi potrebno mi je bilo dosta vremena da se priviknem na naše uslove i sredim utiske. Sada je pravi trenutak da Vam, a u roku od 30 dana od dana dolaska u zemlju, dostavim moje utiske o putovanju i Austriji i izvinim se što deo svoje obaveze nisam ispunio u toku puta.
Najpre bih morao da Vam ukažem na izuzetno loš propagandni materijal, koji predstavlja Beograd i Djavolju varoš, EXIT i ništa više, tj. ne predstvalja Srbiju, pa bih Vas molio da za naredne godine to imate u vidu.

Beč, svakako najlepši, najsređeniji i najčistiji grad koji sam video do sada. Prijem u Diplomatskoj akademiji sa koktelom je jedan od najznačajnih događaja u toku putovanja, na kome sam se ja, a verujem i ostali studenti, osetio vrednim i značajnim, a verujem i da će nam biti od koristi u doglednoj budućnosti i spoznaja o mogućnosti da naši studenti studiraju u njoj. Sam grad je predivan, ceo je istorijski izuzetno vredan, vrlo ukomponovan i sređen, pun spomenika i znamenitih palata, kako i ne bi bio kad je bio prestonica negdašnjeg velikog carstva. Uživao sam šetajući glavnom ulicom pored Stefankirche-a, obilazeći predivne dvorce Šenbrun i Belvedere, parkove i muzeje i dok sam se vozio jednim od najlepših metroa u Evropi. Ni jedan od metroa u kojima sam bio nije kao Bečki, čak ni Berlinski, ni Pariski. Naročito mi se sviđa što je sve tačno i ništa ne kasni. Mislim da bih se lako prilagodio tamošnjem načinu života jer volim red i poredak:). Od ostatka Austrije video sam samo železničke stanice u Salzburgu i Vilahu, kao i deo oko njih, tako da ne bih imao šta da Vam kažem, osim da mi je vrlo žao što nisam obišao i sam grad Salzburg, ali biće prilika nadam se. U Beču se dogodilo i to da je mojoj ekipi i meni propao prvobitno zamišljen plan putovanja, pa je ruta ispala sasvim drugačija, tako da smo posle Beča u mnogobrojnom sastavu od dve ekipe otišli ka Pragu.

Prag, po ugledu na Beč još kompaktniji, tj. malo manji ali jednako lep, istorijski i malo bliži nama zbog lakoće sporazumevanja sa Česima. Imali smo vrlo dobar smeštaj u širem centru, u stanu od 100 kvadrata, obišli sve znamenitosti, od Karlovog mosta i svih ostalih mostova, dvoraca i crkava, do muzeja Franca Kafke i Alfonsa Muhe i velikog kompleksa bivšeg komunističkog spomenika sa velikim klatnom, sa koga se vidi panorama celog grada. Naravno ne treba zaboraviti i Plešuću zgradu.
Krakov, vrlo zanimljiv i čudan srednjevekovni grad, sa malo čudnijim ljudi, verovatno zbog njihovog hladnijeg i mirnijeg mentaliteta. Vrlo je lep i srednjevekovan, ali je mračniji zbog tamnijih fasada, mada važi za studentski i grad sa vrlo dobrim provodom i Jazz klubovima. Jedan od jačih momenata je i poseta Aušvicu i Aušvic Birkenau kompleksu, o tome ne bih komentarisao, a napomenuo bih odličan hostel, i predivan srednjevekovni dvorac sa pogledom na reku.

Drezden, grad sa najboljom mapom koja prikazuje sve što je potrebno i ukazuje na dobre i loše strane svih znamenitosti i delova grada. podeljen je na Alstadt i Neustadt, sam Alstadt prikazuje njihov mentaitet, jer su ga oni obnovili po ugledu na ranije fasade i gradjevine, bez obzira što je do temelja porušen u II sv. ratu, predivan je , sa znamenitim Frauenkirsche i stalim crkvama i muzejima, glavna ulica je u 2070. godini, kao i tramvaji koji voze gradom. Sa druge strane Neustadt je takodje lep, ali ne samo manje, već je i kontrast sam po sebi, jer je blokovskog karaktera sa uvrnutim fasadama i pun levičara, komunista, anarhista i uvrnutih ljudi. Izuzetno je kulirati pored Elbe, a jednako izuzetan je i zlatni spomenik kralju Karlu Fridrihu II.

Berlin, nepregledan i ogroman, vrlo zanimljiv i čudan. Monumentalan je, počev od Branderbuške kapije, Parlamenta, Zigezojle spomenika sa koga se vidi ceo grad i oko koga se završava Loveparade, Istorijskog muzeja, Berlinskog zida, tornja na Aleksanderplatzu, metroa punog uvrnutih ljudi, klubova, naravno Olimpijskog stadiona. Veoma je zahtevan pa je potrebno ostati i duže od mojih 4 noćenja da bi se bolje upoznao.

Utreht, skoro ga i nisam video jer smo pobegli sa surfinga od lika koji živi na periferiji u skvošu u industrijskom delu i koji drži Vazelin u improvizovanom wc-kupatilu, u ostalo ne bih zalazio :) pa bih prešao na,

Amsterdam, vrlo lep grad, neobičnih zgradica, pun kanala, tkzv. druga Venecija. Muzej Ane frank je fenomenalan, takođe i vožnja brodom, a grad nije toliko veliki poredeći sa prethodnim, pa se i pešice, a najbolje biciklom, može obolaziti. Druga strana je ta, što je pun ludih turista, željnih droge i sexa u red light distriktu, ali i to ima svoju draž :).

Paris, najdivniji grad, počev od same arhitekture, Ajfelove kule, Versaja- inače ni jedan dvorac ne može prići Versaju i svi su pravljeni po ugledu na njega, Trijumfalne kapije i trga Konkord, Luvra, neizbežne Notr-dam crkve i naravno ulice kralja Petra prvog ili ti Srpske ulice. Mada vrlo jak utisak na mene ostavljaju naoružani žandari i vojska do zuba, kao i veliki broj Arapa i crnaca, kojih čini mi se ima više nego Francuza.
Italija, dogodovština je ići u Lido di jesolo i ne naći smeštaj:) Jer cela Italija je na moru, a još veća dogodovština putovati preko Strazbura, Salcburga i Vilaha do Venecije, ne naći smeštaj i vratiti se preko Venecije, Beča i Budima u Beograd.
Moram napomenuti i to da sve železnice koriste sajt Nemačkog Die Bahn-a, i da su jako precizni, ali da je meni najlepši francuski TŽV sa 300 km/h.

13. September 2009

 |  Naslovna |  Konkurs |  Kontakt |  Mapa sajta |