Nemanja Miljuš



Sa putovanja ... > Putopisi 2009 > Nemanja Miljuš >

Doživljaj Austrije

Za 25 dana obišao sam šest država: Austrija, Nemačka, Holandija, Francuska, Španija, Italija i devet gradova: Beč, Berlin, Amsterdam, Pariz, Bordo, San Sebastijan, Ljoret de Mar, Barselona i Rim.

Legenda da je srpski naziv za Vienu, Beč, nastao zbog toga što su se Srbi bečili, kada su ga onomad posetili, je vrlo verovatan. Grad izgleda kao mama Novog Sada. Zgrade podsećaju na ulice Starog grada u Novom Sadu samo što su raskošnije i grandioznije. Stiče se utisak da svaka zgrada predstavlja neki kulturno-istorijski spomenik.

Budući da smo imali samo dva dana za obilazak austrijske prestonice, odlučili smo da posetimo njegove najznačajnije simbole: muzej Belvedere, zamak Šenbrun i središnji deo grada - Štefansdom. U Beču se nalaze crkve raznih monaških redova: jezuita, franjevaca te kapucinaca. Ovu poslednju bih istakao, jer spolja ne odaje utisak važne znamenitosti, ali u njoj se nalaze porodične grobnice austrijskih vladarskih porodica Habsburg i Lotaring.

Budući da smo u Beču bili kad je sezona godišnjih odmora, nismo mogli da stvorimo pravu sliku o Bečlijama. Seli smo u jednu bečku pivnicu. Dok smo razgovarali šta da poručimo, naša konobarica nam je olakšala komunikaciju jer je bila Tuzlanka, dok je kafić u vlasništvu Beograđanina.

Od hrane preporučujem da se u budici kupi krajinska kobasica sa sirom i neko austrijsko pivo (Käsekrainer und Ottakringer Bier). Za dezert: „mocart kugle“ (Mozartkugel) ili štrudla s jabukama (Apfelstrudel).

Utisak o Parizu

U Pariz smo došli u kasnim poslepodnevnim časovima i nismo našli smeštaj za noć pred nama. Odlučili smo da prenoćimo napolju. U Parizu (i Francuskoj) se mnoge železničke stanice zatvaraju uveče, ali zatvaraju se i parkovi. Tako je bilo i u Luksemburškom parku u kom se nalazi francuski Senat. Policajke su pištaljkama oko devet časova uveče označile fajront i svi smo izašli iz parka. Upitili smo se ispred Notrdama, seli na klupu i oila! tamo prenoćili. Tokom bdenja ispred Bogorodičine crkve upoznali smo razne Parižane i tako sam razbio svoje predubeđenje o Francuzima kao oholom i hladnom narodu koji ne voli turiste. Naprotiv! Svaki put kad smo zamolili nekoga da nam pomogne, pomogao nam je. Možda i zbog toga što smo se svakom najpre obraćali sa: Excusez-moi, madame/monsieur.

8. septembar 2009.

 |  Naslovna |  Konkurs |  Kontakt |  Mapa sajta |