Marko Dorić



Sa putovanja ... > Putopisi 2009 > Marko Dorić >

Beč i Berlin su me zaista oduševili ali o tome ne bih puno jer mislim da ste već sigurno čuli dosta toga od drugih studenata. Tih 5 dana mi je bilo zaista lepo, gradovi se dosta razlikuju jedan od drugog i svaki je fascinantan na svoj način. Tih par dana sam bio u društvu sa drugim studentima a posle sam nastavio svoj put sam, mogao bih reći put vina.

Ruta: Beč,Berlin,Cochem (Germany), Colmar (France), Troyes (France), Paris, Dijon (France), Wurzburg (Germany) i onda kući tj. Novi Sad.

I ako sam u Colmar-u bio tek 8. dana puta svima počinjem, pa i vama, priču od tog mesta. Iz voza sam izašao oko 13h, otišao sam do hostela ali nije radio (radi tek od 17h). Ništa, zaputim se do grada da ga obiđem, možda usput nađem neki jeftin smeštaj. Inače od stanice do hostela sam išao sa nekim Francuzem iz Bordoa, tj. vodio sam ga do hostela . (Zbog celog mog vinskog puta I kretanja po vinogradima uvek sam sa sobom imao ručni GPS tako da sam se dosta dobro snalazio) i usput, nakon 10-ak minuta vidim neka dva lika, jedan onako masnih ruku (kao automehaničar) i čujem da nešto pričaju i primetim samo jednu našu reč - KLjUČ - ...reko jel znate vi srpski i tu poče priča. Ja ih pitam za neki jeftin hotel i tako o gradu...sledeća scena sedim kod jednog od njih u stanu, tu odmah ispred gde sam ih i video, žena iznosi prasetinu :-) a taj lik, Dražen pivo...kasnije sam dobio i sobu na tri dana.
Inače ljudi su predobri, iz Beograda su i došli su tu da žive pre par godina, sad treba da dobiju papire.
Posle mi je dao, tj. poklonio bicikl da idem sa njim po Evropi, vodio me po gradu, do neke extra vinarije, do Jugoslovenskog restorana u kome radi kao kuvar, tamo sam se naklopao...i na kraju sam dobio 60 evra od njega i još nekih jugoslovena...
Sve u svemu jako čudno i jako dobro!!!

Svaki dan koji sam proveo je zaista poseban, sva mesta su prelepa i ono što je interesantno je da se dosta razlikuju jedna od drugih. Ono što me je odvelo u mesta koja sam naveo je to što se ona nalaze u svetski poznatim vinogradarskim regionim (Mozel, Alzas, Šampanja, Burgundija, Frankonija) koji se po načinu vinogradarenja dosta razlikuju jedan od drugih. Mnogo toga sam video. Zaista je fascinantan njihov način rada, njihovo držanje u tradiciji i poštovanje sopstvene zemlje. Sa stanovištva vinogradara mogu da kažem da sam prezadovoljan onim što sam video, svaki dan proveden tamo je dobra škola.

Proveo sam 18 dana u Evropi i celo putovanje je zaista nezaboravno. Žao mi je što sam morao ranije da dođem kući al ne zato što ne želim da se vratim već zato što nisam mogao da iskoristim sve dane. Imao sam neodložne obaveze pa je moj put zato trajao 18 dana.

Eto par reči, jer moj se put uglavno bazirao na vinogradarstvu, a da vam pišem o tome mislim da vam neće biti najzanimljivije.

1. septembar 2009.

 |  Naslovna |  Konkurs |  Kontakt |  Mapa sajta |