Nenad Ćirić



Sa putovanja ... > Putopisi 2009 > Nenad Ćirić >

Poštovani,

Evo javljam Vam se iz rodne Bele Palanke, odmaram već neko vreme od, mogu sa sigurnošću da kažem, nezaboravnog putovanja, putovanja kojeg ću se uvek sećati i prepričavati. Utisci su još uvek prejaki da bih mogao hladne glave da opišem sve ono lepo što sam proživeo za ovih 20-ak dana koliko sam proveo u zemljama zapadne Evrope.

Već sam Vam se javljao iz Pariza i poslao jedan deo slika kako bih vam dočarao bar malo kako se provodimo, pa rekoh da pošaljem i ostatak i da se još jednom od srca zahvalim što ste mi ukazali priliku da upoznam Evropu i doživim zaista lepe trenutke.

Posle Pariza sam noćnim vozom otišao u Minhen. Dakle vratio se ponovo u Nemačku da obiđem Barvarsku o kojoj sam čuo samo reči hvale, i mogu vam reći da je stvarno prelepa. I, naravno, tu je nezaobilazna Alians Arena, koju sam jedva čekao da vidim. Za ovaj grad mogu reći da me mnogo podseća na Beograd, jedino što je malo čistiji od naše prestonice. Dosta je miran i lep grad sa nekoliko stvarno izvanrednih građevina, koje me neodoljivo podsećaju na Italiju, čak imaju u užem centru grada identičnu statuu vepra iz Firence. Oduševio sam se Olimpijskim parkom, napravljenim za Olimpijske igre 1972.godine koji bez većih doterivanja i dan danas izgleda fenomenalno.

Iz Minhena smo otišli malo do Ninberga, gde smo imali obezbeđen smeštaj. Ninberg je gradić dosta manji od Minhena, ali itekako lep za življenje. Imali smo vremena i da se opustimo uz pravo bavarsko pivo sa ukusom limuna, koje je stvarno nešto posebno, nešto što nisam imao prilike do sada da probam. U ovom gradiću vreme smo iskoristili za odmor i relaksaciju, puneći baterije za dalje putovanje i nove pobede.

Put nas je posle Nemačke odveo u Italiju, tačnije severni deo Italije. Tamo smo obišli Pizu, Firencu, Milano, bili kratko u Veneciji odakle smo hvatali voz za Beograd. Piza me nije nešto preterano oduševila, jedino zbog čega treba otići je takozvano Polje čuda, koje čine kapela, crkva i naravno nadaleko poznati KRIVI TORANJ, koji stvarno vredi videti. Grad može bez problema da se obiđe za jedan dan, što je otprilike i dovoljan boravak u ovom mestu. Firenca je ipak nešto drugo, grad je pun znamenitosti koje nikako ne treba zaobići. Sav je u znaku uskih i kaldrmisanih ulica, sa građevinama koje i dan danas potpuno verno prikazuju davno prošla vremena. Duomo, palata Piti, most Ponta Vekio su samo neka od mesta koja obavezno moraju da posete oni koji dođu u ovaj Italijanski grad. Što se tiče Milana, grad sa takvim metroom nisam video. Trebalo nam je bar pola sata da se snađemo i ukapiramo kako funkcioniše. Posle Pariza je sigurno najveći grad u kojem sam bio, i zaista je grad mode to se vidi na svakom koraku. U Milanu smo spavali u hostelu, koji ima svoje zgrade u nekoliko gradova širom severa Italije. Njegova adresa je:

Ostello A.I.G. “Pietro Rotta”

Via Martino Bassi, 2-20148 Milano

e-mail: milano@aighostels.com

Hostel je stvarno izvanredan, i u cenu od 24 eura po osobi za dvokrevetnu sobu uključen je i doručak.

Tako da ovaj hostel preporučujem narednim generacijama, da ako planiraju da posete ovaj grad obavezno noće ovde.

Posle Milana, smo preko Venecije otišli za Beograd što je ujedno bio i kraj našeg putovanja.

Veliki pozdrav, i hvala po hiljaditi put za sve što ste učinili za mene!

26. avgust 2009.

 |  Naslovna |  Konkurs |  Kontakt |  Mapa sajta |