Milan Ivanović



Sa putovanja ... > Putopisi 2009 > Milan Ivanović >

Poštovani,

javljam se iz Zagreba, od druga. Hrvatska, hvala bogu, još nije potpisala Šengenski sporazum... Žitelji zemalja čije su Vlade to več učinile... uživaju, prvi je utisak nas naviklih na različite stepene nepoverljivosti, oličene u npr. pretresanju od strane ne uvek prijatnih graničara. Možda su ovo reči jednog krajnje tetošljivog, ali da je evro povoljnost bez premca - u to nema sumnje. Koliko sam se puta razbesneo u Švajcarskoj... Da nije pejzaža kakvi se valjda nigde drugde ne mogu sagledati, verovatno bih se pokajao što sam se uputio u tu zemlju svakojakih kontrasta. Česi bi, za razliku od njih, za turiste učinili ama baš sve. Naime, turizam je - po mom sudu - u Pragu kao delatnost doveden do samog savršenstva. Ne bi bilo zgoreg da se makar malo ugledamo na njih. Doduše, Bgd se - ma koliko se trudili - nikad neće osloviti zlatnim; takmac mu je gotovo bajkovit... Bio sam i u Slovačkoj. Ona ne nudi mnogo toga, ali sam zahvaljujući našim studentima na razmeni u Bratislavi spoznao drugačiji vid "studentskog" turizma koji bi itekako mogli iskoristiti budući "putnici Evropom". Kao i neki naši domovi, slovački studenjaci svoja vrata leti širom otvaraju zainteresovanim inostranim studentima. Tako sam ja zahvaljujući ISIC-ovoj kartici postelju u dvokrevetnoj sobi plaćao skoro simbolična 4 evra. Najbolje su me ipak prihvatila braća Slovenci. Većina starijih i izvestan deo omladine odlično govori srpsko-hrvatski. Što je nakon brojnih svuda zastupljenih službenika koji ne poznaju nijedan strani jezik - pravi melem. Najsredjenija su sela, slobodan sam reći, upravo slovenačka. Zemlja je obrasla netaknutim šumama a Bled je kao izmaštan.

Evropskom pokretu večno zahvalan...

18.avgust 2009.

 |  Naslovna |  Konkurs |  Kontakt |  Mapa sajta |