Dina Milivojev, Nataša Prljevic, Pavle Živković, Dušan Zaklan i Sonja Paunović



Dobar dan!

Poslednji put smo se javili iz Amsterdama. Odatle smo polako kretali ka Portugalu, a Francusku (tj.Pariz) smo propustili, jer nam je velika želja bila da vidimo što više od Portugala i Španije. Pošto veze između Holandije i Portugalije (direktne) ne postoje morali smo ipak otići u Pariz, ali smo od njega videli samo stanice i metro.

Iz Pariza smo krenuli ka Španiji, kako smo kasnije shvatili mnogi ljudi su na neki način završili u tom gradiću Irunu. Mislim da tamo žive najneljubazniji Španci, jer tamo smo imali najviše problema,samo oko toga da nam daju tačnu informaciju oko vozova. Npr.znali smo da je San Sabastian udaljen od Iruna oko 50km, a čovek na šalteru mi je rekao da je tamo jako teško stići i da se putuje 6 sati i da je jako skupa rezervacija i uputio nas na autobus. Žena pored njega nam je rekla da nam voz polazi za 45min, da se rezervacije ne plaćaju i da smo tamo za pola sata, tako je i bilo. Savet za ljude koji putuju tamo je da se ne odvajaju od šaltera dok ne dobiju informaciju koja im odgovara, ako ne savršeno onda prihvatljivo, jer uvek ima nešto ali iz nekog razloga oni to neće da kažu. Takve stvari pratile su nas kroz celu Španiju.

U San Sabastijanu je ovaj period spic sezone i smestaj koji možete naći preko info turist je preskup, ali postoje ljudi koji izdaju aparmane i razne varijante stanova za bagpackere, i to košta do 20e, što je ok. Prilično je bezbedno i prijatno.

Konačno Portugal. Ni tamo nema puno problema oko nalaženja smeštaja. Na stanici ima ljudi koji nude svoje apartmane, hostele, kao i u Amsterdamu smeštaj je skuplji preko vikenda. Mi smo imali sreće i bili smešteni u u hostelu koji je potpuno nov, promotivna cena od 16e, doručak, ikein nameštaj, internet, ali smeštaj je manje bitan, jer nas je Lisabon fascinirao. Proveli smo tamo 5-6 dana. I kada smo otišli patili smo što nismo duže ostali. Što se mene tiče svaki moment i svaki detalj bio je dragocen, lep, poetičan, magičan..ja sam zato patila kad smo otišli, za ostale ne znam tačno, ali svako je nešto pronašao.

Dalje idemo za Barselonu, usput u Madrid. U Madridu smo bili jedno popodne i tamo je bilo fino, veliki grad prepun svega. Kada smo stigli u Barsu, ljudi su nas toliko isparanoisali oko krađe i opasnih ljudi da nismo smeli novčanik u prodavnici da izvadimo. Stalno smo bili u nekom grču i otišli odatle što smo pre mogli. Plan je bio da se krećemo ka Italiji, ali nedaleko od Barselone, mislim da je to jedna stanica nakon Figuerasa naišli smo na predivne plažice, male uvale, koje su nam posle Barselone izgledale kao…u roku od par sekundi svi smo shvatili da tu izlazimo. Mesto se zove Colera. Dozvoljeno je spavanje na plaži, imate sve što vam treba, tuš, prodavnicu, wc…a more je prelepo, čisto i bistro, i hladno i toplo..Posle onog nesvesnog stresa u Barseloni ovde smo se odmorili uživali.

To je bilo pred sam kraj, mogli smo ostati tamo još jedan dan ali nismo znali šta nas čeka dalje, koliko će nam trebati da se vratimo i ne zakasnimo..Opet smo na granici Španije imali problema sa radnicima na šalteru ali smo uspeli da izmolimo najbolju varijantu. Zaobišli smo Italiju i rešili da idemo preko sigurnije države, Švajcarske. I bili smo u pravu, jer kad smo stigli u Ženevu, našli smo voz za Cirih i odatle direktan voz za Beograd, rezervacije su koštale nešto sitno (oko 2,5e).

Imamo samo jedan savet za ljude koji budu putovali. Shvatili smo da je najgora stvar koja može da se desi (naravno ne računajući nesrećan slučaj da ostaneš bez para i dokumenata, a to reguliseš tako što stvarno paziš kuda se krećeš, sa kim i kada) je da spavaš na stanici. A to nije tako strašna stvar. Ni jedan hostel nismo rezervisali unapred (imali smo malu pomoć pri kraju ali samo za Barsu) i uvek smo prolazili stvarno i jeftino i dobro. Sretali smo neke ljude koji su se stvarno brinuli oko toga kako i gde će provesti noć, mučili se, trošili vreme, pare i živce na razmišljanje i planiranje unapred. Ako ste dovoljno otvoreni i opušteni, a opet znate kome da verujete a kome ne, ako malo rizikujete, stvarno nema potebe da se nervirate i propustate neki doživljaj zbog nekih takvih stvari. Ako vi ne nađete nešto, to ce naći vas..to nam se dogodilo mnogo puta. I kada ulazite u vozove gledajte da li se odvajaju vagoni u nekom momentu, da ne bi ujutru završili na drugom kraju države.

Izvinite što je ovako obilno i možda dosadno, ali toliko informacija imam, a teško je da napravim odabir.

Ovo je bila naša grupa: Dina Milivojev, Natasa Prljević, Pavle Živković, Dušan Zaklan, Marko Denković (o svom trosku) i Sonja Paunović.

Hvala na svemu!

18.avgust 2009.

 |  Naslovna |  Konkurs |  Kontakt |  Mapa sajta |