Adif Efner



Sa putovanja ... > Putopisi 2009 > Adif Efner >

Prošle su tri četvrtine moje španske avanture i mislim da sada već mogu da svoje iskustvo učinim javno dostupnim. Koliko god ja bio protivnik objavljivanja svakojakih polupismenih gluposti koje nam informatičko drustvo omogućava, činjenica je da će ove moje možda biti nekome od koristi, plus tu je i ugovor koji me na to obavezuje. Zato dragi skrolovaoče, ignorišite formu (i sadržaj) kako biste ipak uspeli da iskrolujete ovo do kraja i izvučete neke korisne informacije za situacije koje vam prete u budućnosti.

Kako to obično biva, kada neko nije dovoljno vešt, stil i jezik pisanja će biti slobodni kako bih zamaskirao svoje nevladanje medijumom kroz koji se izražavam, pa ako imate manje od 18 godina ovaj tekst nije za vas.

Prvi savet koji vama, budućim putnicima, mogu dati je da ne slušate savete. Paradoks priznajem, ali pogrešan savet ili netačna informacija vam mogu zagorčati život mnogo više nego nemanje bilo kakve informacije. Kako vam paradoksom ne bih opteretio logička kola, ako ste slučajno spambot koji pretražuje sajtove, preformulisaću svoj prvi savet. Savete i informacije koje dobijate pre i za vreme putovanja uzimajte sa rezervom i sve proveravajte i preispitujte.

Sada, da me ne biste pogrešno shvatili, želim da kažem da smatram da je priprema za putovanje ključ dobrog puta. Treba se što temeljnije pripremiti. To uključuje spisak mesta u koja želite da idete i sve moguće informacije o njima: adrese ambasada ili konzularnih predstavništava, lokacija železničke i autobuske stanice, mogućnosti za smeštaj, mape, spisak znamenitosti, istorija i sve ostalo što ima na Wikipediji. Ja sam imao sve pomenuto pa i više. Te informacije upakovane sa planom puta sa sve datumima i vremenima vozova možete odmah da bacite. Ali nemojte. Poslužiće vam i to jako mnogo. Poenta je imati info, ali biti fleksibilan. Bar se meni tako čini iz ove pozicije. Ja sam uspeo da ispratim plan samo prva četiri dana, ali su mi papiri, koje sam bacao kako su različite faze putovanja odmicale i zamenjivao ih najrazličitijim brošurama, bili od ogromne koristi.

. Ne možete ni zamisliti koliko samokontrole je potrebno da biste išli sa jedne železničke stanice na drugu u Parizu, a da imate znanje šta se sve u tom gradu nalazi, i imali dva sata pauze između vozova, i ne podleći iskušenju da “malo virnete po gradu”. Takođe sam jedan dan proveo u Andori uglavnom se čudeći kako je moguće da i takva mesta postoje. Drugo, izjava da sam obišao Španiju i samo Španiju, netačna je jer sam zapravo išao samo u Andaluziju plus Madrid, Barselona i Valensija. Koncept koji su i pre mene primenjivali - da ne jurcam iz države u državu kao lud, sada kada sam konačno u prilici da putujem slobodno, nego da se koncentrišem na određenu teritoriju - pokazao se odličnim i preporučujem ga svima. Nisam imao obrnuto iskustvo, ali mi se čini da je istinsko upoznavanje neke države ili čak samo regije mnogo katarzičniji doživljaj iskustvo nego promeniti gomilu mesta za mesec dana, a pri tome im ne ući u suštinu. To vam je kao kada pijete gomilu raznog alkohola pa se brže napijete ali posle povraćate, u odnosu na flašu vrhunskog vina posle koje lepo spavate.

Ključni savet za sve koji planiraju svoje putovanje je da ne idu u Španiju! Ne zato što su Španci naduvani idioti koji ne govore ni jedan strani jezik (bar od meni poznatih: engleski, francuski, nemački) i koji misle da su još uvek kolonizatorska sila i da imaju monopol u trgovini sa Karipskim ostrvima, nego zato što je jednostavno nepovoljna za ovu vrstu putovanja. Argumentovaću. železnički sistem u Španiji je veoma centralizovan, pa je mreža zvezdasta. To znači da ćete, ako želite da idete iz Barselone u Valensiju, ići do Madrida, ali i da ćete, ako želite da idete iz Sevilje u Toledo, ići do Madrida. Pogledajte mapu i sve će vam biti jasno. Takođe, Španija je, ironije radi, izuzetno decentralizovana zemlja i regije imaju veliku autonomiju. No sada ta činjenica radi protiv vas. Skoro svako putovanje je “od značaja”, jer bože moj, prelazite iz jednog centra u drugi, pa ćete i za ono što bi se inače smatralo regionalnim vozom plaćati rezervacije. Za sada nisam platio rezervaciju za samo jedan voz. Ali stoji i da ćete se voziti najboljim mogućim vozovima. Argument je i pomenuta činjenica da jako slabo stoje sa stranim jezicima, čak i na mestima na kojima se to očekuje: železničke stanice, razni šalteri, čak i turistički info centri (!), što svakako nije podobna klima za neiskusnog putnika (da li primećujete kako izbegavam reč turista?). Mrzim turiste i mrzim što sam turista koliko god se trudio da radim sve što oni ne rade i ne radim sve što oni rade. To me dovodi do još jednog argumenta. Španija je prenatrpana turistima. Zato će domaćini uvek i svuda gledati da vas ošišaju, a ne da vam pomognu kao mladim studentima tek puštenim u Evropu, i nećete od gostiju imati mira ni u jednom muzeju. Ja sam se skoro potukao (čitaj: ja sam zamislio kako ću jednom ispričati kako sam se skoro potukao) sa nekim Dancima mediokritetima, kada sam pokušao da kontempliram pred Dalijevim ne-znam-sad-već-kojim-delom koje je lik svojim telom pokušao da zakloni, jer “nije prikladno za decu”. NIGDE NI NE PIŠE DA JE PRIKADNO ZA DECU! To što je za njih ulaz besplatan je samo zato da biste vi mogli da dođete i ostavite neki bedni procenat svoje plate, a da ne morate da tražite ko će da vam ih čuva. Konačni argument zašto ne treba ići u Španiju ovom prilikom je što, kao što sam napisao svome bliskom prijatelju, ako raj ima čistilište onda pakao ima Španiju. Ovde je toliko vruće da to nije za ljude. Ako ste škorpija ili mungos onda je OK, u protivnom budite pametni i dođite u proleće ili jesen. Inače, Španija je divna zemlja.

16. avgust 2009.

 |  Naslovna |  Konkurs |  Kontakt |  Mapa sajta |