Alvia Renfe



Sa putovanja ... > Putopisi 2009 > Alvia Renfe >

Iberija prva polovina

Za Srbiju niko nije čuo, ali Jugoslavija je već druga priča. Slabije govore engleski, tako da pantomima i mimika imaju visoko merilo na lestvici orijentacije u prostoru i fundamentalnih potrebština. Surov progon paganštine, miks arhitektonskih stilova, četrdeset stepeni u hladu, niski veseljaci i ispijači tinta verana uz tapase potrudiće se da proizvoljno idealizuju sopstveni duh kroz nametnutu kulturu. Hm, nedovoljna slika? Da pokušam sa stereotipom, matadori, Dali, Pikaso, ...

Usled nedostatka novčanih sredstava i popriličnih ”ispala” od strane sopstvene države koja hitro kreće ka Evropi odlučila sam da odem pre svih njih koji obećaju i odjednom nestanu na “nekom” godišnjem odmoru. Ipak su to normalne stvari koje našu državu čine toliko posebnom da ni ne postojimo u knjižarama u odeljku za turizam kao atraktivna zemlja koju treba obići, ali to nije tema već zemlja vatre, fudbalskih rivala i prvaka, flamenka, borbe bikova, mudehara,

Nakon dve planine, nekoliko reka, negde iza sedam gradova i četiri države ugledah i svoju prvu destinaciju velike zemlje, koju ću imati prilike da osvajam narednih mesec dana, brže od Rimljana i Arapa. Koračaću hrabro poput Sida, boriti se sa vetrenjačama, katalonskim izgovorom, pitati se da li je pre nastalo kokoš ili jaje, gde je Hemingvej doživeo prirodni šok stvralaštva. Ah, sva ta vrelina i radoznalost nepoznatog daje mi snagu, iskustvo neophodno za buduće vidike i bogaćenje duha. Osetim miris kulture i neću vam opisivati šta sam sve videla i doživela, sebična sam i ne želim da delim sa vama, moja misija je da probudim želju u vama da pronađete odgovore na pitanja koja vam postavim i zaintrigiram maštu. Budući da se obraćam akademcima, razumećete me i shvatiti gde smo trenutno. Pa, da počnem.

U čast olimpijade su napravili igralište kao iz bajke. Vrt od kaktusa, šljake, najduža klupa na svetu u parku velikog arhitekte, koji čak i u “onom” svetu zauvek čuva porodicu, svetinju, UNESKO-vo bogatstvo i simbol grada. Audio gajd se definitivno isplati. Zvučna fontana, procvat kubizma kroz Pikasa uz “čava” šampanjac i obližnji kutak jaja i kišnog kadilaka karika su ovog grada.

“O, more, more ti si prirode divan dar”- mesto koje mi nazivamo jednom vrstom sladoleda (sa kandiranim voćem), jugozapadni deo zemlje, rodno mesto najslavnijeg slikara zauzima posebnu pažnju kad se pobegne sa vrelih asfalta. Tropske bašte, i sreća Rodinove izložbe u galeriji vodile su me do mesta gde sam je celu držala u šaci. Neverovatan, živahan grad, plaže u obliku slova t progurale su me da istražujem još. U obližnjem gradiću, tačnije na Balkonu Evrope, sam se kupala u magli, između stena koju je priroda oblikovala kao idealnu sliku gde se more i nebo spajaju. Na sledećoj stanici, dvadesetak minuta vožnje busom, opkolila me je belina, miris starih kuća, romantike sa fantastičnim pogledom na okolne planine. Ne vidi se na karti, ali svaki domorodac zna gde da pobegne od mora turista.

Često je opisuju kao Šeherezadinu hiljadu i jednu noć, ime su dobili po voćki, koja je simbol grada i dosta se pojavljuje u rukama malog Isusa. Ona je prvi grad koji je Sid povratio od Arapa. Meštani najviše i najjeftinije klopaju tapas uz pivo. Alhambra, Sijera Nevada, arapske četvrti su najpoznatije. Zahvaljujući prijateljima, koji žive ovde, uspela sam da nahranim mozak, a i stomak sa informacijama koje vam neće reći u turist offisu, tako da sam uživala preskačući ledenu reku, pila gaspaco i probala morstilju. Pa prijatno i vama bilo.

Na samom vrhu planine, vekovima su se mučili da postave most (simbol grada) ne bi li omogućili prodor i spoj raznih trgovackih mirisa i ukusa. Na ovom mestu je Hemingvej stvarao, kad dodjete videćete i sami zašto. Ovde je izgradjena prva i najveća arena za borbu bikova, o kojoj ćete sve detalje saznati slušajući audio gajd. Pedro Romero im je ponos.

Svi su mi govorili da tamo ne idem, da je prevruće, nepodnošljivo, pedeset stepeni, ali to mi je samo još više zagolicalo maštu i činjenica da je to ipak pustinja. Pa i tamo ljudi normalno rade i žive, zar ne? Prva destinacija arapske vreline konkurisaće 2016. godine za grad kulture. Izuzetno se gradi i renovira. Šok sam doživela u Mezgiti i u Alkatrazu. Mudehar, Džamija pa hrišćansko svetilište. I svi ti Rimljani. Arheologija doživljava svoj vrhunac.

Dva mala mesta sam morala posetiti, ipak su od 2003. godine svrastani u UNESKO-vo blago i morala sam da im posvetim pažnju. Ubeda i Baeza. Sve sama renesansa. Kao da sam prošla kroz vreme, neverovatno je kako ljudi žive u tako vrednoj, zaštićenoj sredini.

Još uvek sam ovde, tako da sam prešla dobar deo svog plana i imam još par gradova na spisku.

Ništa bez pomoći “DK”, nestajem kao cezarska mačka iz Alise u zemlji čuda. Složila sam prvi delić svoje dogodovštine, ostatak očekujte na povratku. Sad zaista nestajem. Progutala me je Španija.

16.avgust 2009

Iberija druga polovina

 

Poštovani čitaoci, pretpostavljam da ste shvatili kojoj državi sam posvetila jedan deo vremena iz svog života. Budući da vam je olakšano, sada možete samo brže da potražite sledeće destinacije. Naravno, imaćete detaljne opise kao i do sada. Nastavljam dalje svoje pohode i lakše mi je kad pomislim da znate gde smo. Izuzetno niska populacija, ni nalik nema, bar za sada, prelepih likova iz serija, ali drame i konzervatizma sigurno ima. Tamnoputi veseljaci ponosno govore samo svoj maternji jezik, kao primer desilo mi se da nisu razumeli čak ni reč “help”, pa sam bila zaista u čudu. A, jednom sam se sito ispričala sa starijim gospodinom (on je pričao na španskom a ja na engleskom) i razumeli smo se.

Ubacite žetone i krećemo.

Tamo Kolumbo mirno spava, gospotski na ramenima četiri kralja. Najtopliji grad, četvrti po veličini ove ogromne države, pustinja sa živom sredinom, treća po veličini katedrala na svetu i napadni vozači kočija. Gotička slika izuzetne vrednosti i Alkazar gde će vas osvežiti obrnuta narandža kupole. Toliko je vruće da iz betona prskaju sićušne prskalice, kako bi vas na trenutak osvežili. Hosteli su izuzetno povoljni, jer ipak nije sada sezona posete u pustinji.

“Jedan dan života” je film koji se snimao u mom sledećem gradu. Tu je rođen El Greko. Vrući kolekcionari ovde mogu kupiti najrazličitije mačeve (od eskalibura, preko rimljana, arapa, krstaša i španskih kraljeva), još uvek ih prave ručno. Imala sam sreće da posetim putujuću izložbu sprava za mučenje, koje su zanosno korišćene za vreme Inkvizicije. Mnogo restauracije, stavljam na listu za ponovni obilazak.

Oni definitivno prave najbolju orčatu i paelju. Imaju najveći akva park u Evropi i trenutno su domaćini formule. Mislila sam da me je neko probudio u budućnosti kad sam ugledala okenografik. Fantastično, kako moćno izgleda ovaj arhitektonski poduhvat. Belina, voda, najčudnije biljke i životinje, bioskop, ogromne peščane plaže, festival cveća sigurno ulazi u top pet omiljenih gradova koji najbolje bude osećaj Španije.

Ne znam da li mi je bilo pametno da prestonicu ostavim za kraj? Njihova železnička stanica ima veliku baštu u kojoj se šepure kornjače, ne mogu ni da zamislim šta se još tamo krije. Imala sam samo pet dana obilaska (od kojih mi je poslednji prošao sa stomačnim gripom i temperaturom) za nešto što je duplo veće od Barselone, gde postoje tri muzeja koja imaju najveća dela na svetu. I ovde najviše zahvaljujem pokretu što sam imala prilike da ih vidim. Osetim. Razorim mozak sa lepotom četkice, osetim kompoziciju jednog vremena i jednog čoveka čija slika ponosno visi u jednom od muzeja. Hvala što sam ugledala svoju omiljenu sliku, mog najboljeg slikara Goje. Maja. I obučena i naga. Stajala sam nepomično i u šoku. Posmatrala sam svaki detalj, doživela unutrašnju mirnoću i putovanje slike. Naravno, uživala sam i u pejzažima, Klod Mone, hej! Karavađo, Rubens, Velaskez, Rafaelo, uh sve sam ih upoznala i doživela. Sad mogu mirno da spavam i precrtam sa spiska must do.

Trenutno sumiram utiske u svom rodnom kraju i pitam se da li je prednost ili kletva živeti u Srbiji? Ne mogu da izvagam, čak liči na dečiju igru sa klackalicom, nezrelu želju stalnog uspona i pada nasmejanih lica koji su u jednom mestu dok ne porastu. Evropo, širi mi ruke, uskoro ti stižem.

25. avgust 2009.

 |  Naslovna |  Konkurs |  Kontakt |  Mapa sajta |