Aleksandar Sekulić



Sa putovanja ... > Putopisi 2009 > Aleksandar Sekulić >

Posle skoro mesec dana provedenih van Srbije, koristim poslednje minute uz internet da bih poslao ovaj izveštaj, u maniru odgovornog srbijanskog studenta.
Pošto sam odlučio da manje-više putujem sam, da bih pronašao neko društvo u gradovima koje obilazim koristio sam, između ostalog, fenomenalan sajt koji je (dobro, delimično) izmenio savremeni bekpeking - u pitanju je sajt couchsurfing.com

Preko CouchSurfinga sam u Bratislavi upoznao dvoje prepametnih finskih klinaca (Otto i Krisse) koji su mi pokazali grad i pravili društvo tokom mog boravka u Slovačkoj. Uživao sam u razgovorima o lingvistici, veksilologiji i drugim stvarima koje se mogu svideti jedino štreberima. Obilazili smo razne klubove i kafice, a posetili smo i najgori pab koji sam ikada video gde smo pili slabašni tradicionalni slovački alkohol. Ispostavilo se da ćemo Otto i ja biti u isto vreme u Varšavi.

U Varšavi sam preko couchsurfinga pronašao najzanimljivije moguće domaćine - Zbyszeka i Shyama, poljsko-indijski gej par, koji su bili toliko ljubazni i gostoprimljivi da ja nikada neću uspeti da im uzvratim istom merom. Zbyszek je bio fenomenalan vodič kroz poljsku prestonicu, odličan kuvar, prava osoba za razgovore o, da, lingvistici, čovek je PhD, ali u sećanju će mi pre svega ostati brojne "recurring jokes" koje smo Z i ja upotrebili par stotina puta tokom mog trodnevnog boravka u Varšavi. Kada je Zbyszek bio na poslu, vreme sam provodio sa Ottom koji je ponovo pokazao da ne postoji ni jedna relevantna stvar u dvadeset prvom veku a koja bi bila tajna za njega.
Zatim sam otputovao u Minsk, na mali izlet van EU i sengen zone (u slucaju spora, nadlezno je Trece opstinsko tuzilastvo). Pošto sam prošle godine proveo nekoliko sjajnih dana sa pankerima iz Ljvova (Ukrajina), potražio sam neke kontakte u Minsku, u nadi da će i prijatelji mojih Ukrajinaca biti podjednako zanimljivi. Stanovao sam u neopisivo prljavom stanu sa Aljošom i Igorom, kao i sa njihovim psom, Ti Dzejem čija je dlaka prekrivala pod poput zlatnog ćilima... U redu, preterao sam sa metaforama, bilo je užasno, ali sada barem znam da nisam alergičan na pseću dlaku. Tri sata pre mog odlaska iz Minska, preko couchsurfinga me je kontaktirao Anton, student srpskog jezika na Univerzitetu u Minsku. Ta tri sata su bila dovoljna da sa Antonom, Vicom i Anjom popijem par piva u obližnjem parku i da Anji poklonim jedan od mojih trademark bedževa sa kačketa. Razgovor sa ovom zanimljivom i duhovitom ekipom nastaviću u Beogradu kada oni dođu u Srbiju krajem avgusta.

Poslednji grad u kome sam kaucsurfovao bio je Helsinki gde sam jednu noć proveo kod Otta, a drugu kod Krisse. Iako ih znam samo mesec dana, čini mi se da ih poznajem bar sedam nedelja. Njihove porodice su me lepo dočekale i ispratile, a highlight je bio kada mi je Kristiinina mama rekla: "Dođi ponovo, mislim, dođi ponovo u Helsinki." Got it: ) I da, Krisse i ja smo tridesetak puta pokušali da napravimo jednu fotografiju na kojoj bismo izgledali normalno ali nije uspelo - nema leka za antifotogeničnost. Pokušali smo i sa šminkom i brijanjem, failure.

Couchsurfing mi je dakle uštedeo stotinak evra koje bih potrošio na hostele, ali ono što je neprocenjivo su nova prijateljstva koja cu gajiti dokle god postoji internet i dokle god se ima novca za vozove i avione.

15 avgust 2009.

 |  Naslovna |  Konkurs |  Kontakt |  Mapa sajta |