Petar Milovanović i Marijana Ćurčić



Vratili smo se kući. Ovde je sve čudno, svi pričaju srpski i sve je poznato. U prodavnici, na kasi, mala pauza pred prvu rečenicu, to nam je ostalo iz Evrope gde je trebalo uvek prvo smisliti pa tek onda kazati.

I dok iz glave ne izbijaju slike viđenih krajeva a iz srca ljudi i doživljaji, sumiramo sada utiske posle skoro mesec dana putovanja.
Traženje smeštaja je bilo jedan od najvažnijih i najneizvesnijih delova našeg puta, a iskustvo boravka u najrazličitijim uslovima ćemo nositi u svom sećanju (od dvokrevetne do 16-okrevetne sobe, od poda železnicke stanice preko niskobudžetnih hotela pa do pristojnih hotela sa dve zvezdice, od poda pa do kreveta na sprat, od čistih i mirišljavih mesta pa do onih sa nezavidnim nivoom higijene, od onih gde se smelo spavati van vreće do onih gde je vreća bila conditio sine qua non,...). Naučili smo da cenimo komfor koji imamo kod svojih kuća, ali smo i shvatili da se u svim uslovima može izdržati a čak i uživati, naravno samo uz dobro društvo i dobru volju. Železnicke stanice smo sve upoznali, na nekima sedeli, na nekim i spavali i jeli, a svakako čekali; to su bile "odskočne daske" u svakom novom gradu, naročito šalter za informacije. Ispitali smo granice naše ljudske prirode, testirali svoju izdržljivost i otpornost na najrazličitije uslove, a sve to uz odlično druženje i neprestanu zabavu. Videli smo toliko toga, stekli objektivniju i realniju sliku raznih gradova i zemalja, osetili duh različitih mesta. Od železnickih stanica i metroa pa do ustanova kulture, muzeja i parkova, arhitektonskih znamenitosti, prodavnica, ulica, plaža...

Toliko iskustava za koja nismo ni pretpostavljali da ćemo doživeti, a koja toliko obogaćuju čoveka i šire horizonte. Nešto razmišljamo: kada smo se snašli u svim mestima i državama koje smo posetili u svim uslovima, zaista ćemo svašta uspeti u životu da izdržimo. Posebno nam je drago što smo sada i sami videli i doživeli atmosferu i situaciju u evropskim zemljama, tako da više ne može svako da nam priča neke neutemeljene priče (bilo pozitivne bilo negativne).
Iako nismo prvobitno planirali, ovaj put je bio prilika i da posle mnogo godina osetimo morsku vodu i sunce, ovog puta ne u Crnoj Gori, već u Barseloni, San Sebastijanu i Marseju.

Beč, Berlin, Potsdam-Berlin, Amsterdam, Brisel, Pariz, Irun i San Sebastian, Barselona, Marsej, Ventimiglia, Milano, Venecija, i opet Beč - interrail karta kao i kartice naših fotoaparata su svedoci naših tragova u ovim mestima ali i u vozovima koji ih na poseban način povezuju. Pomisao na neki od ovih gradova ne budi samo sećanje na njegove lepe prizore i atmosferu, već pre svega na zabavu i druženje i lepe trenutke koje smo tamo doživeli.

Na kraju putovanja, srce puno emocija, mozak pun iskustava koja još uvek pokušava da složi i sagleda u potpunosti, mišići ojačani i kondicija puna, leđa i ramena nabildovani, pantalone nešto šire nego pre polaska, novčanici osetno lakši nego na polasku, kamere pune slika, a interrail karta popunjena našim rukopisima.:) Sve u svemu, jedno nezaboravno iskustvo!!! Nešto čega ćemo se uvek sećati! I verovatno, nešto, što ćemo godinama pričati i prepričavati, a naročito kada ostarimo ;). Pričati o tom nezaboravnom mesecu kada smo na kraju studija puni mladalačkog entuzijazma i pozitivne energije pošli na put u Evropu, spontano istraživali njene tajne, ali i više od toga, mesec u kome smo istraživali sami sebe i jedni druge i mnogo naučili o svetu i životu pa i sebi samima.

Sve je to kao jedan divan san iz koga smo se probudili, ali ima mnogo dokaza da je to ipak bila java a ne san:)

Pozdrav,

14. avgust 2009.

 |  Naslovna |  Konkurs |  Kontakt |  Mapa sajta |