Marija Stojanović



Sa putovanja ... > Putopisi 2009 > Marija Stojanović >

Grupa sa kojom sam putovala uglavnom je imala od 3 člana (na kraju) do 7 članova (u jednom trenutku). Za ovakvo druženje pre svega potrebno je da se naoružate strpljenjem i tolerancijom. Kod nas je situacija bila uglavnom ok.

U Beču ste nas sreli u holu hotela. Mi smo oni koji su čekali prvi jutarnji voz za Prag...

Dakle, mi smo malo dremali na železničkoj u Beču. Postoji posebna prostorija gde su smešteni backpackeri koji čekaju voz. U Prag smo stigli prepodne, ali ne na glavnu stanicu, već na stanicu Holosevice, što je dodatno zakomplikovalo stvari. Na toj stanici, upozoravam nema infoturista. Info turist se, u Pragu, nalazi dalje od svih stanica, negde na glavnom šetalištu. Ipak smo se snašli za hostel. I smeštaj je bio prilično povoljan (mislim da se hostel zvao Oulet, oko 10e iznosi noćenje sa doručkom), ali treba imati u vidu da je to škola preuređena u hostel preko leta... Prag mene prilično podseća na srpske gradove. Ima dosta stvari tamo koje treba i vredi videti. Međutim treba obratiti pažnju pri promeni novca. U Češkoj se koriste krune i realna cena je oko 25 kruna za jedan evro. Izbegavajte menjačnice u centru grada jer, iako na tabli piše povoljan kurs oni uzimaju veliku proviziju pa možete dobiti samo 18 kuna za evro, kao ja.

Što se kupovine tiče, u svakom gradu najpovoljnije je obavljati u supermarketu jer su cene u malim prodavnicama prilično više. I ako budete išli u Češku, obavezno posetite neki njihov pab. Atmosfera je fenomenalna, imaju odlično pivo, a i u većini pabova možete naručiti uz pivo i nešto nalik na naš čips. To definitivno treba probati.
Nakon Praga otišli smo u Berlin. Kada budete videli Berlin Hauptbahnhof (glavnu železničku stanicu) oduševićete se. Stanica je ogromna ali sve funkcioniše besprekorno. Imajte u vidu da su nemački vozovi tačni u sekund. Interrail karta vam pokriva vozikanje gradom S-bahn-om. To je odličan način da se obiđe grad. Međutim, kada smo bili tamo, neke linije S-bahn-a nisu funkcionisale pa vam se u tom slučaju najviše isplati da kupite dnevnu kartu. Mi smo bili smešteni u Hostelu A&O na stanici Zoo. U nekim trenucima ćete se setiti scena iz knjige Deca sa stanice Zoo, ali ako nikoga ne budete dirali, niko neće dirati ni vas. I tamo su cene bile pristojne. I atmosfera je bila ok. Uveče smo uglavnom sedeli u zajedničkoj prostoriji hostela gde se okupljaju svi gosti. Bezbednost vaših stvari u hostelu je kritična, pa, kao i u svakom hostelu, sve svoje vredne stvari nosite sa sobom (ili ih ostavljajte u lokerima) i nikada nemojte puniti bilo koju napravu blizu vrata od sobe jer će ona, jednostavno nestati. Inače se u centru Berlina nalazi šuma na nekoliko hektara. To je stvarno fascinantno. I napominjem, to nije park, to je šuma. Ja tako nešto nisam do sada videla.
Meni se Berlin najviše dopao. U Nemačkoj ljudi znaju engleski (napominjem to namerno, zato što to nije uvek slučaj) i koriste ga. Informacije koje su vam potrebne uvek možete saznati. Na stanici imate letke hostela koji postoje u tom gradu itd. I nikako ne treba propustiti ulaz u Reichstag. Veliki je red, ali ulaz je besplatan, kao i audioguide na engleskom. Iz te zgrade imate neverovatan pogled na grad i dobićete objašnjenje o svim većim građevinama u tom gradu. Takođe, treba napomenuti da su cene hrane u Nemačkoj prilično niske za razliku od Francuske, pa, ako vam je to sledeća destinacija, bolje se pripremite.

Iz Berlina smo otišli u Holandiju i posle insistiranja jednog od članova ekipe smestili smo se u Utrehtu. Utreht se nalazi na 20 min vozom od Amsterdama. Hostel Strowis je bio najbolji do tada. Cena je iznosila 15e, u nju nije bio uključen doručak. Međutim kuhinja vam je na raspolaganju svakog dana od 12-21h. Mi smo nekoliko puta sami spremali hranu. Dnevni boravak u hostelu je fenomenalno sređen, tako da svoje vreme možete provoditi i tu, kao i na terasici. Utreht je prelep gradić. Imajte samo u vidu da većina radnji i prodavnica radi do 18h, dok samo neke rade i kasnije. Uveče je mirno. Takođe, postoji pab nalik na one u Pragu u kome služe čak 200 vrsta piva. Prilično je teško odlučiti se samo za neke...

Amsredam smo obilazili pešaka jer je šteta obilaziti ga drugačije. Jeste naporno ali se definitivno isplati. Naravno, kupovina sendviča na ulici je skupa, ali ponavljam, kupovina u supermarketima se definitivno isplati. I treba obratiti pažnju na bicikliste. Ja toliko ljudi na biciklama u životu nisam videla. Oni imaju posebne staze, prednost u saobraćaju i mnooogo su nervozni kada turisti počnu da se šetaju po stazama za bicikliste. Osim Amserdama obišli smo i Roterdam, Hag i Sheveningen. Roterdam je prilično urbaniji od Amsterdama i nije mi se posebno dopao. Hag smo posetili iz znatiželje, kao i Sheveningen. Inače smo iz Haga stigli do Sheveningena pešaka i mogu vam reći da je to bilo baš naporno. U Sheveningenu su plaže prelepe. Doduše more je malo hladno ali mene, kao i još jednog člana naše ekipe to nije sprečilo da se bućnemo...

13. avgust 2009.

 |  Naslovna |  Konkurs |  Kontakt |  Mapa sajta |