Slavica Ranisavljev



Sa putovanja ... > Putopisi 2009 > Slavica Ranisavljev >

NEDELJA 1

20.07.
Kasnili u Beč, stigli taman da se istuširamo i krenemo. Prijem je bio divan. Uglavnom taj prvi dan smo otišli do Belvedera i prošetali centrom, videli mnogo lepih stvari, pričali sa mnogo Srba, Bosanaca... Zaključak: Ljudi su mnogo fini, grad mnogo lep, lako je snaći se i mogla bih tamo živeti. Beč sam razgledala sa kolegama sa odseka i njihovim prijateljima - Nikolom, Dejanom

21.07.
Ustali smo ranije da se spakujemo i zatim krenuli ka Shenbrunu, ostali smo tamo par sati, a obišli ga u žurbi, divan je. Obišli smo i unutrašnjost dvorca i videli ga sa najviše tačke. Bili smo i do muzeja čokolade, ali smo zakasnili par sati da ga obiđemo :(
To veče sam ostala u Beču sa ekipom iz Zaječara koje sam taj dan upoznala i koji su fantastični :) ostali smo u hostelu Franz
Zaključak: Za razliku od nas oni brinu o svojoj baštini i umeju fino to da naplate, grad je veoma čist, a metro je fantastičan

22.07.
Otišli u Salzburg, stigli popodne, jeli, rezervisali karte, prošetali gradom. Prelep je, mostovi su uređeni, ulice su uske i preslatke, videli smo kuću u kojoj je rođen i živeo Mocart, moram priznati da mi se svideo više od Beča.
Zaključak: mali grad, sa fantastičnim građevinama, čist i pun Srba (od 5 ljudi sa kojima smo pričali svi su bili Srbi)

23.07.
Ostajem sama i preko noći putujem za Strasbourg. Prilikom zaključavanja stvari u loker upoznajem simpatičnog Belgijanca koji je slobodan do pola tri, stoga mi on pokazuje divan grad. Sve građevine su iz 19 veka i malu divnu katedralu, kanale, mostova, kao gradić iz nekog filma, odveo me je i u studentsku menzu, hrana je bila divna, razmenili smo brojeve telefona i imena. Inače on istražuje neke arheološke iskopine po Srbiji stoga bi trebalo da dođe (nešto preko njihove Vlade...). Normalno pozvah ga... i ispričam mu mnogo lepih stvari o našoj državi :) Reče mi da je sledeći dan naš ministar kulture u Strazburu.
Zaključak: Savršen, čist gradić sa mnogo uslužnih ljudi

24.07.
Uveče krećem za Minhen. tamo sam ujutru, nalazim hostel, tuširam se i odmorim se malo. Krenem u obilazak gradom. Mnogoooo rasprodaja, a grad je drugačiji od ostalih. Urbaniji je i ima manje starijih zgrada, ali mi se svejedno sviđa :) Obilazeći grad naletela sam na dva lika iz Severne Koreje (koji su isto tako išli od jedne turističke destinacije do druge i isto tako obilaze Zapadnu Evropu) pa smo rešili da nastavimo obilazak zajedno. Svideli mi se ljudi, a i ja njima, te smo otišli zajedno u pivnicu podelili jedno veliko pivo (6.9 evra) i razmenili podatke. Oni planiraju da sledeće godine obilaze Istočnu Evropu, te sam im rekla da mi se slobodno jave oko svega što im bude potrebno.
Zaključak: I dalje se čuje srpski na svakom ćošku?! Stvari su vrlo jeftine, grad čist, ljudi ljubazni

25.07.
Ujutru krećem ka Lindau (krenuh na punk rock festival, gde sviraju prijatelji iz Italije - TALCO). Sedoh u voz, međutim završih u Oberstdorf, jer nisam sela u dobar vagon (znala sam da nešto nije u redu čim je voz stao u 11:(ç, a ne u 12:04 kad je pisalo na papiru), međutim strašno fini Nemci su mi pomogli da se snađem i odem tamo gde sam krenula. U vozu za Lindau upoznah neke mlade Nemce koji su takođe krenuli na festival, pa smo se družili i išli zajedno na festival. Simpatični ljudi, pozvah ih na Exit, razmenismo podatke i očekujem ih. Na festivalu sam se družila sa prijateljima iz Italije, spavala kod njih u hostelu, provela sjajan dan i razgovarala sa njihovim menadžerom :)
Zaključak: ljudi koji idu na festivale su svuda isti i sjajni, samo u Nemačkoj ne ostavljaju smeće za sobom i pivo je skuplje, a ako i promašiš stanicu u Nemačkoj uvek ce imati neko da te uputi

26.07.
Krećem ka Štuttgartu. Tamo sam bila od 17h do 3h, kad mi je kretao voz za Amsterdam. Imaju najlepši park koji sam dosad videla, ogroman je, uređen, pun ljudi (bila nedelja), tamo sam ležala na travi i čitala :) Dunavski park izgleda tako malo i beznačajno spram ovoga, bilo bi lepo kad bi u Srbiji bilo mesto na kom bi se moglo tako uživati i odmarati :( Uveče sam srela neke ulične pankere (bukvalno ulične, spavaju na ulici) mojih godina. Ostala sam sa njima do voza, veoma zanimljivi i inteligentni ljudi, sa ne tako lepim životnim pričama. Od njih saznah da je jug Nemačke siromašniji, da na severu ima više nacista, da je u Nemačkoj zabranjeno stopiranje, da dobijaju neke pare od države jer ne rade i sl .A i oni saznaše nešto od mene o Srbiji.

27.07.
Ujutru u Venlou, slučajno nalećem na prijatelje sa kojima sam trebala da budem u Amsterdamu, krećemo zajedno i nalazimo hostel u Utrihtu!!!

5. avgust 2009

 |  Naslovna |  Konkurs |  Kontakt |  Mapa sajta |