Bojana Filipović



Sa putovanja ... > Putopisi 2009 > Bojana Filipović >

Prvi grad koji smo posetili bio je Beč, te je sasvim razumljivo, on ostavio najveći utisak na mene. Tu smo proveli samo dva dana što je apsolutno nedovoljno da bismo upoznali sve njegove lepote ali onaj mali deo sa kojim smo se susreli zaista je prelep. To je prvi veliki grad u kojem sam se našla prepuštena sama sebi sa kartom u rukama i nekoliko prijatelja koji su bili jednako neupućeni kao i ja. Ipak uz pomoć interneta i pretrage najinteresantnijih stvari koje obavezno morate posetiti u Beču znali smo gde treba da odemo i šta je vredno pogledati. Imali smo malo vremena te smo se odlučili za dvorac Belvedere i katedralu Sv. Stefana, i glavnu ulicu, a sledećeg dana smo se uputili u muzej čokolade koji je, na žalost, primao turiste samo od 14h. Budući da mi zakasnili 45 minuta ogromnu čokoladnu tortu videli smo samo kroz izlog. Pomalo razočarani uputili smo se ka Šenbrunu, koji nas je očarao svojim raskošem i lepotom više nego što smo očekivali. Očekivali smo nešto slično dvorcu Belvedere ali nas je tamo iznenadila ogromna građevina sa prelepim parkom. Kao studenti dobili smo popust te smo za relativno malo novca mogli da posetimo unutrašnjost dvorca, parkove i lavirint sa strane kao i vidikovac sa kojeg se pruža pogled na čitavo imanje. Obišli smo 42 sobe dvorca uz pomoć malih aparatića koje smo dobili na ulasku koji su nas uz muziku Mocarta i Betovena podsetili na evropsku istoriju u doba Marije Terezije i Franca Jozefa I.

Beč me je očarao svojom elegancijom i umetnošću kojom odiše čitav grad. Svaka destinacija, svaki grad ima neku svoju osobenost, ali priča koju nosi Beč je posebna. U njemu smo proveli vrlo malo vremena ali dovoljno da nam zagolica maštu i natera nas da se nekada ponovo vratimo i upoznamo ga mnogo bolje.

 

 

 

2. avgust 2009

 |  Naslovna |  Konkurs |  Kontakt |  Mapa sajta |