Katarina Vukadinović i Nebojša Kartalija



Naša putešestvija se nastavila u pravcu italijanske prestonice-Rima. Put do večnog grada je bio veoma dug i naporan. 26. jula smo se uputili iz Nice u pravcu Milana gde smo uspeli da uhvatimo noćni voz za Rim. U italijansku prestonicu smo stigli u ranim jutarnjim časovima. Na našu sreću našli smo hostel u blizini železničke stanice youth hostel Marello. Ovaj hostel vode opatice tako da mešoviti ruming nije dozvoljen. Noćenje je koštalo 23 evra po osobi. Nakon dobijanja soba odlučili smo da prošetamo ulicama ovog slavnog grada i da obiđemo poznate arheološke lokalitete kojima je Rim bogat. Naša prva stanica bio je Koloseum, mesto gladijatorskih borbi i atletskih takmičenja, jedno od prvih stvari koje pomislimo kada kažemo Rim. U neposrednoj blizini Koloseuma je i slavoluk cara Konstantina koji veliča njegove pobede. Tura u Koloseumu je koštala 21 evro. Posle posete Koloseuma, uputili smo se do malo izdvojene lokacije katakombi Sv. Kalista. Na veoma zanimljivoj turi smo se upoznali sa praksom sahranjivanja koju su praktikovali prvi hrišćani. Posebno je bila zanimljiva činjenica da je nekolicina prvih papa sahranjena u ovim katakombama.

Drugi dan našeg boravka u Rimu je bio rezervisan za odlazak u Vatikan. Poseta ovoj maloj ali veoma moćnoj državi, centru rimokatoličkog hrišćanstva je bila veoma zanimljiva i poučna. Tura je započela u Vatikanskom muzeju. Ovaj muzej poseduje zavidnu kolekciju umetičkog blaga koje je Papstvo sakupljalo vekovima. Pored hrišćanske i sakralne umetnosti u kolekciji se nalaze egipatske mumije, skulpture grčkih i rimskih vajara, karte,knjige, tapiserije i dr. Drugi deo ture se odvijao u bazilici svetog Petra. Pored monumentalne arhitekture posebno zanimljiva je kosturnica u kojoj počivaju tela papa i osoba zaslužnih za katoličku veru poput kraljice Kristine Švedske. Posle posete ovoj teokratskoj državi posetili smo poznato svetilište svih rimskih bogova-Panteon, koji je sada hrišćanska bazilika. Posle posete Panteonu obišli smo poznato sastajalište mladih, Španske stepenice i prelepu Fontanu di Trevi. Naš boravak u Rimu se približio kraju.

Jutro 29. avgusta smo iskoristili kako bi još malo udisali vazduh grada koji je preko jednog milenijuma bio centar sveta i obišli još neke lokalitete. Jedan veoma zanimljiv lokalitet je i Anđeoska tvrdjava u blizini Vatikana, mauzolej cara Hadrijana, koje je Papstvo preuredilo u svoju tvrđavu, koja je mnogim papama spasilo glavu. Posebno zanimljiv lokalitet za nas je bio Napoleonov muzej. Jedan od potomaka francuskog imperatora zaveštao je ličnu kolekciju predmeta vezanih za period Napoleonovih ratova gradu Rimu. Muzej je mali ali veoma lep s intimnom notom koja na veoma lep način prezentuje Napoleonovo doba. Polako odlazeći iz Rima bacili smo pogled na Aru Pacis- Žrtvenik mira rimskog imperatora Oktavijana Avgusta.

Oko 4 časa popodne 29. avgusta uputili smo se ka Veroni, malom, simpatičnom gradu na severu Italije, koga je proslavila tragedija Vilijama Šekspira- Romeo i Julija. Pored kuće koja je posvećena Juliji posebno je zanimljiv rimski amfiteatar kao i gradsko utvrđenje čije su zidine delimično sačuvane. Za ljubitelje italijanske poezije tu je i spomenik jednom od najvećih pesnika-Danteu Aligijeriju. Još jedan veoma privlačan lokalitet je jezero Gardo koje je pravo mesto za ljubitelje vodenih sportova.

Danas smo posetili Veneciju, prestonicu nekadašnje Mletačke republike. Grad opevan u pesmi Laze Kostića, Santa Maria Della Salute, poznat je po svojoj monumentalnoj crkvi Svetog Marka. Grad nenadmašnih karnevala, trgovački gospodar srednjeg veka ostavio je veoma velik utisak na nas.

Ovo je naše poslednje javljane sa puta. Pre svega želimo da se zahvalimo Evropskom pokretu u Srbiji, Vladi Republike Austrije, Vladi Republike Srbije i svim drugim organizacijama i pojedincima koje su nam omogućili ovo veoma lepo i dinamično putovanje. Nadamo se da smo svojom pojavom i delovanjem tokom ovog puta makar malo promenili sliku koju su stanovnici Evropske Unije imali o Srbiji i da smo svoju zemlju predstavili u pravom svetlu kao dostojnog člana porodice evropskih naroda.

2. avgust 2009

 |  Naslovna |  Konkurs |  Kontakt |  Mapa sajta |