Petar Milovanović



Sa putovanja ... > Putopisi 2009 > Petar Milovanović >

U Berlinu je bilo jako lepo, naročito u Potsdamu koji nas je oduševio. Penjanje na vrh Berlina na toranj sa zlatnim andjelom je zaista bilo prelepo. Hostel je bio odličan. Posle noći u osmo-krevetnoj i 16-krevetnoj sobi po povoljnim cenama, narednu noć smo proveli na stanici kao "klošari" (ali nismo bili jedini, i većina od njih su bili naši J). U 5.15h ujutru čuvari su nam poželeli dobro jutro, jer ne sme da se spava na stanici kad svane, već samo tokom noći. Onda smo išli prvim jutarnjim vozom za Amsterdam. Kod Nemaca kasne vozovi po 5 minuta skoro uvek, izvinjavaju se i mole za razumevanje. U Amsterdamu smo čekali satima na stanici dok su neki od naših išli po gradu da traže smeštaj bezuspešno, jer je subotom velika gužva a i cene su ogromne. Ja sam sa još dvoje izašao da prošetamo malo oko stanice dok čekamo, a dok smo se vraćali ka stanici odlučismo da idemo nekom drugom ulicom, kad tamo čujemo neke tipove kako pričaju na srpskom ispred neke kafane. Javimo im se i ispostavi se naši ljudi drže tu kafanu i hostel. Pitamo ga za smeštaj, kaže da ima tri tro-krevetne sobe. Mi kažemo, nas je 18 i moramo svi da se smestimo, i čovek nas primi sve, izvanredna cena pogotovo za Amsterdam i pogotovo za poslednji trenutak s obzirom da smo od 13h do 18h čekali bezuspešno. To je niskobudzetni hotel preko puta glavne stanice. Svi su bili presrećni, jer smo se već pomirili sa tim da ćemo da spavamo na stanici. Eto ima naših Srba svuda po svetu:). Grad je zaista lep i drugačiji je od svih koje smo do sada videli.

Pariz je tek bio predivno iskustvo. Iako smo proveli tamo 5 dana, to nikako nije dovoljno za sve njegove cari, ali verujem da smo osetili njegov duh i da nam je bilo lepo, a to je dovoljno. Moj francuski koji je dosta slab pokazao se jako koristnim, kako meni tako i celoj grupi i to više puta. A sada smo u Irunu kod San Sebastijana.

31. jul 2009

 |  Naslovna |  Konkurs |  Kontakt |  Mapa sajta |