Nebojša Kartalija i Katarina Vukadinović



Posle zvaničnog programa u Beču sledeći dan smo proveli s televizijskom ekipom produkcijske kuce Mreža. Tema njihove emisije je bio život mladih u Srbiji. Time se naša poseta Beču približila kraju.

Naše samostalno putovanje po zemljama Evropske unije je započelo našim polaskom iz starog carskog grada, Beča, za grad svetlosti, Pariz. Prva relacija našeg putovanja je bila Beč-Strazbur. Posle rezervisanja karata nastavili smo svoje putovanje ka Parizu. Za mnoge Pariz je grad svetlosti, za mene lično pre svega grad etničkog i nacionalnog diverziteta i ekstremno visokih cena. Posle uzimanja sobe u hostelu moja prijateljica Katarina i ja smo odlučili da malo obiđemo znamenitosti grada. Naše nedoumice koje su se ticale metroa razrešila je jedna fina gospođa koja je poreklom iz Srbije. Naše prvo zaustavljanje je bilo kod Trijumfalne kapije, koju je sagradio Napoleon Bonaparta, Car svih Francuza, 1806. godine u čast svoje armije. Svoju šetnju smo nastavili Jelisejskim poljima, jako lepom delu grada koje je ukrašen francuskim trikolorima. Sledeća stanica je bila kod Ajfelovog tornja, arhitektonskog čuda po kome je Pariz naširoko poznat. Drugi dan našeg boravka u francuskoj metropoli je protekao u obilascima muzeja- Luvra i Doma invalida (Vojnog muzeja).

Ako za obilazak Luvra imate samo jedan dan to je pravo mučenje, pošto ovaj muzej prebogat arheološkim ostacima i delima umetnika koja ce i najveće estete ostaviti bez daha. Oni koji misle da “Da Vinčijev kod“ otkriva pravu istinu o sudbini Marije Magdalene, razočaraće se kad otkriju da je mesto na kome počiva, ustvari, stub blizu info pulta u muzeju:). Nezaobilazna Mona Liza, koja svojim setnim pogledom posmatra hiljade i hiljade posetioca.

Takodje zanimljiva destinacija je tzv. Dom invalida koji, ustvari, predstavlja vojni muzej i mauzolej Napoleona I. Eksponati, koji su izloženi, obuhvataju period od srednjeg veka do II svetskog rata i nisu vezani samo za Evropu. Na mene je poseban utisak ostavio Napoleonov mauzolej koji i pored svoje jednostavnosti predstavlja veličanstven spomenik pijeteta čoveku koji je Francusku učinio najvećom nacijom Evrope.

Pored ovih muzeja još treba videti i trg Konkord, Ministarstvo inostranih poslova, Versaj, Monmatr boemski deo grada, i katedralu Notrdam. Zbog visokih cena odlučili smo da u ovom lepom i dinamičnom gradu provedemo samo dva dana.

24. jula smo se uputili iz Pariza ka Azurnoj obali. Naša destinacija je bila Nica.
Od tog trenutka naša avantura počinje i stvari dobijaju dinamičan tok. Da bi čovek rezervisao kartu iz Pariza ka Azurnoj obali u jeku sezone treba da ima tečno znanje francuskog jezika i čelične živce kao Staljin. Pošto se naše poznavanje francuskoj nalazi i dalje na nivou petogodišnjeg deteta upustili smo se u pravu bitku s frankofonim šalterskim službenicama. Na prvoj železničkoj stanici rečeno nam je da nema mesta u vozovima za Nicu. Na drugoj železničkoj stanici na pitanje:” Parle vous anglais?“, dobili smo kratak i odsečan odgovor “NO!“ Razgovor je završen. Tek posle nekog vremena smo našli jednu službenicu koja govori jezik tako stran Francuzima. Gospođa je uspela da nam obezbedi karte za Nicu preko Tulona. Na naše zaprepašćenje voz je polazio sa stanice na kojoj smo predhodno bili.

Naše putovanje će dobiti još dinamičniju notu kada u vozu budemo upoznali mladog studenta matematike i ekonomije, Dzeremija. Pošto je na pruzi bio zastoj više od dva sata zbog sumnjivog paketa za koji se sumnjalo da je bomba imali smo vremena da razmenimo utiske o studiranju i životu u Francuskoj i Srbiji. Za to vreme, Dzeremi nas je čak pozvao da ga posetimo u Marseju.

U Marseju smo proveli dva divna dana družeći se sa francuskim prijateljima i uživajući u ovom malom simpatičnom mediteranskom gradu. Bili su očarani našim pričama i sa velikom željom iščekuju da vide Srbiju. Argumenti koji su ih kupili su mnogo jeftiniji život u Srbiji, lepe devojke (slobodno mogu da kažem najlepše u Evropi,a sigurno i na svetu), zanimljiv mentalitet i istorija Srba i Srbije i dinamičan noćni život. Od znamenitosti Marseja smo videli tvrđavu u kojoj je bio zatočen najpoznatiji osvetnik grof Monte Kristo, junak romana Aleksandra Dime, prelepu crkvu Notr Dam de la Garda s koje se pruža panorama na ceo grad, spomenik vojnicima iz grada i okoline koji su poginuli u francusko-pruskom i I svetkom ratu, kao i stadion Olimpik iz Marselja (navijači zvezde se sećaju naše pobede nad ovim klubom 29. maja 1990. kada smo postali prvaci sveta)

Zahvalni na gostoprimstvu našim domaćinima, krenuli smo na voz za Milano, posto je naša sledeća stanica bila Italija.

30. jul 2009

 |  Naslovna |  Konkurs |  Kontakt |  Mapa sajta |