Petar Milovanović i Aleksandra Jovanović



Najzad dođosmo do interneta.

Put do Beča je bio katastrofa, u Budimpešti smo stajali 3 sata, u vozu je bilo uključeno grejanje iako je bilo preko 30 stepeni (leti greju, zimi hlade) a i na granici se čekalo, sve u svemu umesto u 9h stigli smo u Beč tek u 12h mrtvi umorni. Ubrzo smo krenuli na prijem u ministarstvo inostranih poslova gde je bio priređen izuzetan koktel.

Beč je prelep, toliko miran, sa čistim vazduhom, ulice skoro prazne, veći deo saobraćaja ide podzemnim metroom. Hotel je bio odličan. Zamak Šenbrun je ostavio poseban utisak na nas, satima smo pokušavali da zađemo u sve njegove kutke. Ljudi su komunikativni i druželjubivi i spremni da pomognu, a posebno Srbi koje smo sretali na svakom ćošku:).

Nakon Beča zaputili smo se u Berlin dragocenim noćnim vozom a posle smo sreli u vozu i dosta naših koji su ušli bez rezervacije misleći da ce moci i tako (međutim, na kraju su u Drezdenu svi morali da plate tih 25 evra). Voz smo jedva našli jer nigde nije pisalo da je to voz za Berlin osim na našoj karti, pisalo je da je za Varšavu. Shvatili smo da taj voz je bio i za Varšavu i za Moskvu i za Berlin itd. Trčali smo za njim da uspemo da uđemo tacno u taj vagon za Berlin, a ženska polovina je pokazala muško držanje i brzinu u jurcanju sa koferima po peronima:).

Jedan nas je u vozu pitao onog koji prodaje pica i hranu, ima li besplatna voda, ovaj mu kaže Belvedere "naravno, 2.20 evra" :). Voz je daleko čistiji od onog za Beč, radila je i klima umesto grejanja:) (a inače noć je bila "januarska":)).

Berlin se pokazao kao divan grad iako smo na prvi pogled bili skeptični. Danas smo smogli snage i pameti, i sa planinarskom revnošću i entuzijazmom popeli se i na sam vrh Berlina, prethodno prošavši kroz Brandeburšku kapiju. Muška strana je shvatila da i zene mogu da budu dobre vođe puta (čak i sa mapom:).

23. jul 2009

 |  Naslovna |  Konkurs |  Kontakt |  Mapa sajta |